Pravnici u Srbiji: Između diplome i realnosti - borba za dostojanstvo i perspektivu

Svake godine stotine mladih ljudi u Srbiji završi pravni fakultet, noseći sa sobom nadu u stabilnu karijeru, društveni prestiž i finansijsku sigurnost. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju na tržištu rada često je surova i daleka od tih idealizovanih predstava. Prezasićenost profesijom, niske plate, nepostojanje jasnih pravila napredovanja i sve veća frustracija postali su svakodnevnica za mnoge diplomirane pravnike. Ovaj tekst nastoji da osvetli kompleksnu situaciju kroz priču samih pravnika, analizirajući kliučne probleme i moguće puteve napretka.

Tržište rada: Prezasićenost i borba za opstanak

Jedan od najčešće pominjanih problema je ogroman broj pravnika koji godišnje izađe sa državnih i privatnih fakulteta. Kako jedan sagovornik primećuje, samo na državnom fakultetu godišnje se upiše oko 1300 brucoša, a tu su i brojni privatni fakulteti. Ovakva hiperprodukcija direktno utiče na ponudu i potražnju, obarajući vrednost diplome i cenu rada. Kada poslodavac ima na stotine prijava za jedno radno mesto, može da bira i nameće uslove.

Posledica je što se mnogi pravnički poslovi, koji su nekada bili rezervisani za visokoobrazovane stručnjake, sada degradiraju na puke administrativne zadatke. "Rad na tehničkom pregledu, kod notara ili izvršitelja često nema veze sa pravnom analizom. To je administracija, kasa, pazar, slanje mejlova - posao koji bi mogao da obavlja srednjoškolac", ističe jedna koleginica. Ovakva degradacija struke ne samo da sprečava profesionalni razvoj, već direktno vodi ka mizernim platama.

Plate: Borba za minimum dostojanstva

Rasprava o platama pravnika jedna je od najbolnijih tačaka. Iskustva koja se dele variraju, ali zajednički imenitelj je nezadovoljstvo.

• Pripravnici i početnici: Najteža je situacija za one na početku karijere. Iznosi od 30.000 do 40.000 dinara su česti, a neretko se radi i volontiranje bez ikakve nadoknade. Kao što jedan korisnik pominje, radila je četiri meseca u struci za 30.000 u Novom Sadu i morala da da otkaz jer nije mogla da pokrije troškove. "Nisam više mogla ni da gledam kako me roditelji izdržavaju", kaže.
• Javni sektor: Plate u državnoj upravi, sudstvu i pravosudnim organima takođe nisu ohrabrujuće. Iako nešto stabilnije, one retko prelaze iznos od 70-90.000 dinara za one sa višegodišnjim stažom. Jedan saradnik u državnom organu sa savetničkim zvanjem i 8 godina staža navodi da radi za "malo više od 60.000 osnovne plate".
• Notari i javni izvršitelji: Ove profesije su posebno kritikovane zbog odnosa prema zaposlenim pravnici ma. Iako sami notari i izvršitelji ostvaruju značajne prihode, plate koje nude svojim saradnicima često su na nivou minimalca. Ponude od 35.000 do 50.000 dinara, uz prekovremeni rad i rad vikendom, učestale su. Kako jedna koleginica ističe, "notari i izvršitelji su veliki krivci za degradiranje struke".
• Privreda i advokatura: Ovdje je raspon najveći. U nekim stranim kompanijama i većim advokatskim kancelarijama plate mogu biti pristojne (preko 2000 evra za iskusnije), ali to su izuzeci. Većina pravnika u privredi se muči sa platama ispod 100.000 dinara, dok samostalna advokatura zahteva početni kapital, klijentelu i izdržljivost kroz prve, često vrlo teške godine.

Uporedbe sa drugim zanimanjima dodatno podrivaju moral. Kako neko primećuje, "plate kuvara na Zlatiboru su oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, a neretko i smeštaj", dok pravnik sa fakultetom i pripravničkim stažem teško dostigne tu cifru.

Pripravnički staž i pravosudni ispit: Put pun prepreka

Obavljanje pripravničkog staža predstavlja prvi veliki izazov. Mesta su retka, a konkurencija ogromna. Mnogi se okreću volontiranju u sudovima, što podrazumeva rad bez ikakve nadoknade, često i po godinu dana ili više. Iako neki ističu da se tako stekne korisno iskustvo, drugi su skeptični: "Pripravnici u sudu ne rade apsolutno ništa, traće vreme. Ko želi nešto korisno da nauči, neka ide kod advokata".

Pravosudni ispit se nameće kao sledeći, još teži korak. Međutim, njegova vrednost na tržištu rada je sve više upitna. Dok je neophodan za karijeru sudije, tužioca ili advokata, u privatnom sektoru mnoge kompanije ne cene posebno dodatno opterećenje plate za pravnika sa pravosudnim. "Većina firmi koje dobro plaćaju neće da plaćaju svakog meseca pravnika sa pravosudnim u firmi, nego po potrebi angažuju advokata", primećuje jedan korisnik. Ovakva percepcija čini ogroman napor uložen u pripremu i polaganje ispita još gorim.

Veza i "čiji si": Nepisano pravilo uspeha

Gotovo svi sagovornici se slažu da je socijalni kapital - odnosno veze i poznanstva - često presudniji od znanja i vrednosti. Ovo je naročito izraženo u javnom sektoru (sudovi, tužilaštva, državna uprava), ali i u privatnom. "Neki ok posao za pravnika [možeš naći] samo ako ti je mama, tata advokat, jači sudija, tužilac...", konstatuje jedna od učesnica diskusije.

Ovakva situacija stvara atmosferu nepravde i beznadeža kod onih koji nemaju takvu "zaleđinu". Kako jedan korisnik sumira: "Za to nisu krivi oni nego država... Oni se ponašaju kao kabadahije, kao što se isto tako ponašaju poslodavci u svim drugim profesijama u Srbiji."

Alternativni putevi: Prekvalifikacija i odlazak

Suočeni sa ovakvom realnošću, sve veći broj pravnika razmatra radikalne promene.

Prekvalifikacija u IT sektor je postala gotovo mantra. Mnogi vide u tome izlaz iz finansijske nesigurnosti. "Ali kao osrednji u IT sektoru će imati daleko veće šanse za nalaženje posla i veću zaradu u odnosu na nekog osrednjeg u pravu", tvrdi jedan od korisnika. Ipak, upozorenja postoje - prelazak zahteva ozbiljno učenje, a i IT tržište nije bez svojih izazova.

Odlazak iz zemlje je druga često pominjana opcija. Osećaj da se vredan rad i znanje ne vrednuju na odgovarajući način tera mnoge da traže prilike u inostranstvu, bilo da nastave pravnu karijeru ili se okrenu potpuno drugim poslovima. "Plan da šmugnem iz ove zemlje i od prava se oprostim", kaže jedan korisnik, što je sentiment koji odzvanja kod mnogih.

Pokretanje sopstvenog, ne-pravničkog posla takođe se pojavljuje kao rešenje. Kao što jedna koleginica deli: "Suprug i ja smo odlučili da pored posla u pravnoj sferi pokrenemo nešto privatno... Sada za 7 dana zaradim koliko za mesec dana u kancelariji."

Da li postoji nada? Mogućnosti za one koji istraju

Unatoč svim problemima, postoje i pozitivni primera i smernice za one koji žele da ostanu u struci.

1. Specijalizacija: Usmeravanje ka nišama koje su tražene i dobro plaćene - kao što su međunarodno poslovno pravo, poresko savetovanje, zaštita ličnih podataka (GDPR), intelektualna svojina ili pravo IT sektora. Ove oblasti zahtevaju dodatno usavršavanje, ali nude mnogo bolje perspektive.
2. Strani jezici i rad za strane klijente: Aktivno znanje engleskog, nemačkog ili drugih jezika može dramatično da proširi mogućnosti, kako za rad u međunarodnim kompanijama u Srbiji, tako i za pružanje usluga direktno inostranim klijentima.
3. Networking i izgradnja ličnog brenda: Iako je teško bez početne "veze", kontinuirano građenje profesionalne mreže, učestvovanje na konferencijama i aktivan prisutnost na platformama kao što je LinkedIn može polako da otvori vrata.
4. Fokus na kvalitet i etiku: U moru prezasićenosti, pravnici koji se istaknu po stručnosti, pouzdanosti i etičkom radu vremenom grade reputaciju koja privlači klijente i poslodavce.
5. Udruživanje: Rad u timu sa drugim mladim advokatima ili saradnja sa iskusnijim kolegama može umanjiti troškove i podeliti rizik na početku samostalnog rada.

Zaključak: Struka na raskršću

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na teškom raskršću. S jedne strane, tradicionalni putevi ka uspehu (sudstvo, državna služba, klasična advokatura) sve više izgledaju kao labirinti bez izlaza, obeleženi niskim primanjima, prezasićenošću i nepotizmom. S druge strane, globalne promene i razvoj novih privrednih grana otvaraju mogućnosti za one koji su spremni da se prilagode, specijalizuju i preuzmu inicijativu.

Kao što jedan od korisnika foruma rezimira: "Sve je u percepciji. Možeš da se super snađeš za malo para, čak i provedeš, a možeš i da udaraš glavom o zid i da trošiš brdo para misleći da ne može bolje." Ova rečenica možda najbolje oslikava dilemu. Dok sistemski problemi zahtevaju šire, strukturalne promene u obrazovanju i regulativi, pojedinac se i dalje suočava sa izborom: da li da se bori za mesto u postojećem, često nepravednom sistemu, da potpuno promeni smer ili da pokuša da pronađe svoj, alternativni put unutar šire sfere prava.

Konačno, priče i iskustva podeljena na forumima poput ovog služe ne samo kao vent za frustracije, već i kao važan pokazatelj društvenog stanja i poziv na dijalog o vrednosti znanja, dostojanstvu rada i budućnosti jedne od najstarijih i najuglednijih profesija.