Da li je gladovanje zdravo? Svi argumenti za i protiv

Gladovanje je tema koja uvek izaziva brojne debate. Dok neki tvrde da je privremeno uzdržavanje od hrane korisno za organizam, drugi smatraju da može biti štetno. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti šta se dešava sa telom tokom gladovanja, koje su potencijalne prednosti i rizici.

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. U ovoj fazi počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu.

Interesantno je da organizam ovo radi savršeno - prvo sagoreva sve loše, bolesne tumore, odumrle ćelije i slično. Ovo se može smatrati prirodnim metodom podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja.

Zaštita vitalnih organa tokom gladovanja

Tokom gladovanja, sve što je dobro u organizmu - vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem - su u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline (gradivne jedinice proteina) koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija i ponovo koriste za nadogradnju novih ćelija. Ovo je dokazano na mnogim ispitivanjima.

Argumenti u korist gladovanja

Pristalice gladovanja navode sledeće benefite:

• Detoksikacija organizma - izbacivanje štetnih supstanci
• Poboljšanje metabolizma, posebno kod gojaznih osoba
• Regulisanje nivoa šećera u krvi
• Osećaj pokretljivosti i boljeg tonusa mišića
• Poboljšanje nervne aktivnosti i mentalne jasnoće

Neki korisnici foruma su podelili svoja iskustva: "Dva dana sam bio bez hrane - lični osećaj je bio fantastičan. Nestao mi je visoki pritisak, lakše sam radio na poslu, bio sam pokretljiviji i sa više elana."

Kritike i potencijalni rizici gladovanja

Sa druge strane, kritičari gladovanja ističu sledeće probleme:

• Gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem
• Mogućnost pada imuniteta i aktiviranja pritajenih bolesti
• Rizik od gubitka mišićne mase umesto masnih naslaga
• Mogući problemi sa želucem (gastritis zbog želudačne kiseline)
• Osećaj nervoze i nelagode kod nekih ljudi

Kao što jedan korisnik primećuje: "Gladovanje nije odlično za zdravlje - da jeste, svi bi gladovali i bili zdravi umesto da boluju i leče se."

Umerenost kao zlatno pravilo

Čini se da ključ leži u umerenosti. Kratkotrajno gladovanje (24-72 sata) može imati pozitivne efekte, dok dugotrajno gladovanje može biti štetno. Većina stručnjaka se slaže da je najbolje pristupiti postepeno:

1. Početi sa kraćim periodima (npr. 16 sati bez hrane, 8 sati za jelo)
2. Postepeno produžavati periode gladovanja
3. Uvek osluškivati svoje telo i prekinuti ako se oseti nelagoda
4. Tokom perioda jela unositi kvalitetnu, raznovrsnu hranu

Gladovanje vs. post

Važno je napraviti razliku između potpunog gladovanja (samo voda) i posta gde se unosi određena posna hrana. Kao što jedan korisnik primećuje: "Bukvalno gladovanje nije zdravo, a držanje dijete je sasvim nešto drugo."

Međutim, čak i kod posta treba voditi računa o izboru hrane: "Posna hrana koju jedu vernici može biti nezdrava - kada se jede samo kuvano na vodi sa testeninom, mlevenim orasima i belim šećerom."

Zaključak: Da li je gladovanje zdravo?

Istraživanja i iskustva pokazuju da kratkotrajno gladovanje može imati benefite, ali samo ako se sprovodi odgovorno i uz pažljivo praćenje reakcija organizma. Svakako nije rešenje za sve i nije za svakoga.

Kao što jedan korisnik sažeto kaže: "Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje - 5-6 malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizičku aktivnost."

Pre nego što počnete sa gladovanjem ili bilo kojom drugom promenom ishrane, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom, posebno ako imate hronične bolesti ili posebne zdravstvene potrebe.